Гргуревци

Гргуревци су насељено место које се налази у средишњем делу јужног Фрушкогорја. Земљиште које припада атару Гргуреваца се простире правцем североисток-југозапад од око километар иза гребена Фрушке горе од насељених места Грабово и Баноштор на северу, па до граница атара места Лаћарак на југу. Западно се атар Гргуреваца граничи са атаром места Манђелос, а источно са атарима Шуљма и Великих Радинаца.

Место је насељено још у римско доба. Остаци из овог раздобља то јасно потврђују.

У средњем веку су овде живели Мађари и они су подигли католички манастир Сент Грегор. Од њега је можда само остао један подрум у неизграђеном плацу. После косовске битке и нарочито пропасти српске средњовековне државе у Срем, па и у Гргуревце досељавају се Срби. Након пада Београда 1521. године и нарочито пропасти Мађарске државе у бици на Мохачу 1526. године у овом крају је знатан део становништва уништен од турске војске. Преостало мађарско становништво се повлачи далеко на север. Нови таласи насељавања Срба се дешавају тих година из правца Херцеговине преко Подриња и Колубаре ка Срему.

Срем постаје средином 16. века санџак, а Гргуревци седиште нахије тј. општине. По непоузданом Евлији Челебији су око две трећине становника до 1688. године били турски и босански муслимани, а трећина Срби хришћани. Након 1688. године се муслимани повлаче у Босну, а Срби се стављају на страну Аустрије и других војски које су протерале Турке из Панонске низије. Гргуревци као и већи део места на Фрушкој гори и ближој околини су дати у наследно власништво породици Одескалки. У 18. веку су месни Срби успели саградити цркву Светог Архангела Гаврила, а до 1808. године и да јој унутрашњост уреде. 1815. године је у Гргуревцима боравио Вук Караџић и од непознате слепе жене забележио неколико народних песама међу којима су најпознатије “Косовка девојка” и “Смрт мајке Југовића”. У Гргуревцима је школа основана већ 1808. године. Од 1870. године у Гргуревце се досељавају из Бачке и околине Осијека, Немци. Почетком 20. века у Гргуревцима живи око 2.150 становника, од тога око 1.600 Срба и 550 Немаца. Већина становништва се бавила земљорадњом, воћарством, виноградарством и сточарством. Грб Гргуреваца био је општи српски грб са 4 оцила за разлику од осталих општина која су имала разне друге мотиве, а најчешће рало или лемеш.

У Првом светском рату су Гргуревчани били део војске Аустроугарске, али је немали број њих дезертирао или се крио по шумама. На почетку Другог светског рата је све било углавном мирно, а гргуревачки Немци су спречили хрватске усташе из Митровице да покрсте Србе у католицизам. Међутим већ годину дана касније због близине шуме на Фрушкој гори и достављања хране устаницима је дошло до сукоба на свим странама. Након покушаја немачке војске да нападне једну устаничку чету изнад села и њихових губитака од више војника и официра, 6. јуна 1942. године је немачка војска уз помоћ гргуревачких Немаца стрељала око 260 углавном мушкараца Срба и неколико жена. То је била највећа катастрофа у више векова историје Гргуреваца. Поред њих у борбама широм бивше Југославије погинуло је још око 140 гргуревачких Срба.

 

Скочи на траку са алаткама